Bosna i Hercegovina ulazi u još jedan izborni ciklus 2026. godine u atmosferi političke nestabilnosti, institucionalne blokade i dubokog nepovjerenja građana u izborni proces. Iako se uvode određene tehničke inovacije u nadi da će se poboljšati transparentnost, brojni izazovi ukazuju na to da bi izbori mogli biti sve samo ne fer takmičenje.
Nove tehnologije – stara sumnja
Centralna izborna komisija BiH planira uvesti automatsku dostavu rezultata s biračkih mjesta putem digitalnog sistema koji bi trebao ubrzati proces prebrojavanja i smanjiti mogućnost manipulacije. Kako navodi Klix.ba, planirano je skeniranje zapisnika i automatsko učitavanje podataka, što bi po prvi put omogućilo transparentniji i brži uvid u izborne rezultate.
Međutim, iskustva iz prethodnih godina, uključujući izbore 2022. i 2018, pokazuju da se najveće manipulacije dešavaju u procesu identifikacije birača, glasanju u odsustvu, i prekrajanju rezultata na nivou lokalnih odbora, a ne samo u centralnoj obradi rezultata. Digitalna tehnologija, iako korisna, ne adresira ove korijenske probleme.
Sistem u kolapsu: Dokumenti, lične karte i glasovi
Kako izvještava Radio Sarajevo, BiH se suočava s krizom u izdavanju ličnih dokumenata zbog zastarjelih IT sistema i blokada u institucijama. Ako se ne riješe tehnički i pravni problemi u IDDEEA-i i Agenciji za javne nabavke, postoji realna opasnost da značajan broj građana ne uspije dobiti lične karte do oktobra 2026. godine.
Bez važećih ličnih dokumenata, hiljade birača mogu biti onemogućeni da glasaju. U takvom scenariju, selektivna izdavanja dokumenata mogla bi postati alat za tiho obespravljivanje politički nepodobnih birača.
Paralelni izbori u RS-u?
Jednu od najvećih prijetnji za jedinstvo izbornog procesa predstavlja inicijativa vlasti u Republici Srpskoj da sprovedu vlastite entitetske izbore, nezavisno od CIK-a. O tome detaljno piše Al Jazeera Balkans, naglašavajući da bi vlast Milorada Dodika, pod krinkom “zaštite suvereniteta”, mogla potpuno ignorisati državni izborni zakon i organizovati vlastite izbore pod kontrolom entitetske komisije.
Ova praksa bi otvorila vrata dvostrukim izbornim rezultatima, delegitimizaciji centralne izborne komisije i potencijalnoj paralizi institucija na državnom nivou.
Iako BiH tehnički ide ka izborima, sve ukazuje da se ne može govoriti o potpuno slobodnim i poštenim izborima. Tehnička modernizacija, bez političke volje za osiguranje jednakog pristupa, pravičnosti i kontrole nad lokalnim izbornim komisijama, neće spriječiti manipulacije — samo će ih digitalizirati.
Ako međunarodna zajednica i domaći pritisci ne osiguraju jednaka pravila igre, izbori 2026. mogli bi samo učvrstiti postojeće etnokratije, a ne iznjedriti novu političku nadu.